PERU – ČILE
JUŽNA AMERIKA NOVA GODINA

Nakon doručka, krećemo iz hotela u fakultativno razgledanje Lime i upoznavanje gradskih znamenitosti. Posle Sao Paola, Buenos Ajresa i Rio de Žaneira, prestonica Perua četvrti je najveći grad Južne Amerike, s populacijom od 12 miliona ljudi, i u njoj živi trećina stanovnika Perua. Naš obilazak Lime, sastoji se iz panoramskog razgledanja grada – vožnje autobusom uz usputna stajanja na lokalitetu, i zatim pešačke ture uz obilazak znamenitosti. Nakon panoramskog razgledanja grada, u srcu dela grada Miraflores, videćemo hram Huaka Pukljana (Huaca Pucllana). Građevina u obliku stepenaste piramide, podignuta je od cigle, i okružena stambenim zgradama. Pripadnici drevne civilizacije koji su podigli ovaj hram, živeli su u središnjem delu obale Perua između 200. i 700. godine nove ere, i ovo mesto je za njih predstavljalo važan ceremonijalni i administrativni centar. Po završenom obilasku, put nas dalje vodi ka Trgu San Martina (Plaza San Martin), odakle kreće naša pešačka tura, na mestu gde počinju sva politička dešavanja u prestonici i protesti onih koji žele da izraze nezadovoljstvo ili traže svoja prava. U središtu trga, nalazi se statua na konju Hozea San Martina (Jose de San Martin), koji je 1821. oslobodio Peru, kada je država stekla nezavisnost. Na trgu se nalazi Pozorište Kolumbo (Teatro Colon), i čuveni Gran Hotel Bolivar, koji je početkom 20. veka privlačio brojne holivudske zvezde poput Orsona Velsa, Ave Gardner i Džona Vejna. U istorijskom centru grada koji je pod zaštitom Uneska, prošetaćemo pešačkom ulicom Hiron de la Union (Jirón de la Unión) prepunom kitnjastih, isturenih drvenih balkona u neokolonijalnom, andalužanskom stilu. “Knez Mihailovu” Lime, ulicu Hiron de la Union osnovao je 1535. godine Francisko Pizaro (Francisco Pizarro), jedan od najčuvenijih španskih konkistadora i osvajač Perua. Nedaleko od nje, u velikoj katedrali Catedral de Lima, sazidanoj u kombinaciji gotskog, baroknog i renesansnog arhitektonskog stila, na palmama ukrašenom Trgu oružja (Plaza de Armas), je i sahranjen. Trg Plaza de Armas koji takođe nosi naziv i Plaza Mayor („Glavni trg“), istorijski je centar Lime. Većina nekadašnjih kolonijalnih zgrada na ovom trgu srušena je zemljotresu 1746. godine, i jedina originalna građevina je bronzana fontana u centru, iz 1651. godine. Nakon zemljotresa, zgrade su rekonstruisane i danas su deo Uneskove svetske baštine. Na trgu se nalazi i Palacio Arzobispal de Lima (Arhijerejski dvor), Casa del Oidor i Palacio de Gobierno del Peru, zvanična rezidencija predsednika koja je podignuta na mestu gde je Hoze San Martin proglasio nezavisnost Perua, 28. jula 1821.godine. Radnim danima u podne, ispred rezidencije se odvija smena straže. U neposrednoj blizini, posetićemo velelepni franjevački Manastir sa bazilikom Svetog Franje Limskog (Basílica y Convento de San Francisco de Lima), još jedno mesto na listi Uneskove baštine čuveno po biblioteci, ali i po prvom groblju u gradu – podzemnoj kosturnici gde su sve do početka 19. veka sahranjivane čitave porodice. Kosti oko deset hiljada ljudi, u podzemnoj “galeriji” često su “aranžirane” u gotovo umetničkom, geometrijskom maniru, što ove manastirske katakombe čini prilično uvrnutim mestom.  Dok traje misa u prizemlju, zvuk molitvi i crkvene muzike sablasno odjekuje kroz katakombe. Po osnivanju manastira 1535, jedno vreme ovaj bogato ukrašeni kompleks u matičnoj Španiji slovio je za najveće arhitektonsko dostignuće u prekomorskim kolonijama. Nastavljamo dalje ka Manastiru Svetog Dominika (Convento de Santo Domingo), iz 1540. godine. U manastiru koji je podignut na zemljištu koje je Francisko Pizaro poklonio dominikanskom fratru Visenteu Valverdesu, nalaze mošti Svete Ruže iz Lime i Svetog Martina de Por, prvog crnog sveca Amerike. Statuu Svete Ruže, manastiru je poklonio papa Klement. Manastir je najpoznatiji po mozaicima od pločica koji prikazuju život Svetog Dominika (Santo Domingo de Gusman), koji je osnovao dominikanski red. Na spratu manastira je biblioteka, sa na stotine starih knjiga i impresivnom zbirkom verske umetnosti. Manastir je najpoznatiji po muralu “Tajne večere”, koji prikazuje apostole kako jedu morsko prase, dok đavo stoji pored Jude. Nakon upoznavanja sa istorijom Lime, sledi pauza i uživanje u peruanskim specijalitetima i koktelima, u nekom od restorana. Zatim krećemo u obilazak rezidencijalne četvrti Miraflores, i stižemo do najromantičnijeg mesta za uživanje u zalasku sunca, s panoramskim vidikovcem – Parque del Amor („Park ljubavi“), na Malekonu, gde nas autobus ostavlja. Mozaici od izlomljenih pločica, i valoviti zidovi, veoma liče na čuvenu klupu parka Guelj (Parc Guell) u Barseloni, koju je osmislio Antoni Gaudi. Slobodno vreme. Individualni povratak u hotel. Kraj izleta.

Izlet obuhvata: Autobuski prevoz, ulaznicu i uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Lima

Nakon doručka, sledi šetnja, razgledanje i upoznavanje drevne prestonice Carstva Inka, na listi Uneskove svetske baštine. Na kečua jeziku Inka, reč “kosko” znači “pupak”, jer je Kusko (Cusco ili Cuzco) – njihova prestonica iz 15. veka, bila tačno u središtu između četiri velika dela jedinstvenog Inka carstva, Tahuantinsuju (1438-1533), koje se protezalo Andima u Peruu, Ekvadoru, delom u Kolumbiji na severu, ali i u Boliviji, Čileu i Argentini, na jugu. Prva tačka našeg obilaska je Manastir Svetog Dominga (Convento de Santo Domingo), verski kompleks koji je podignut na mestu Korikanče (C’oricancha ili Korichancha), najvažnijeg hrama Sunca, Carstva Inka. Na kečua jeziku, Korikanča znači “zlatno dvorište”, jer su zidovi ovog hrama nekada bili obloženi listovima čistog zlata, uz statue koje su krasile unutrašnjost. Put nas dalje vodi na brda iznad samog grada, kako bismo na nadmorskoj visini između 3500 i 3800 metara obišli četiri najvažnija utvrđenja civilizacije Inka. Prvo posećujemo hram Kenko (Q’enqo), obredno mesto sa žrtvenim oltarom isklesanim u kamenu, čija je celokupna namena do danas ostala misterija. Kompleks je isklesan iz jedne čvrste stene, sa podzemnim komorama i neobičnim, krivudavim kanalima koji su služili za vodu, krv žrtvovanih ili čiču (pivo). Zatim obilazimo obredno kupalište Tambomačaj (Tambomachay) koje na španskom nazivaju i Baños de Inca (“kupatila Inka”). Sofisticirani kamen i jedinstvena podzemna hidraulika, izdvajaju ovo mesto kao jedno od većih lokaliteta u dolini. Još uvek je nepoznato gde se nalazi izvor sa svežom vodom, koja i danas protiče kroz podzemne kanale i dolazi do bunara na vrhu. Nedaleko od ovog kupališta, dolazimo do crvene tvrđave Puka Pukara. Na kraju posećujemo neverovatno utvrđenje Saksajuaman (Sacsayhuaman), jedan od najimpresivnijh spomenika arhitekture Inka, sazidan iz ogromnih blokova kamena. Neki od ovih kamenih blokova visoki su više od 8 metara i teški čak 361 tonu. Smatra se da je utvrđenje imalo vojni i obredni značaj. Tri bedema s odbrambenim zidinama u cik-cak maniru, protežu se dužinom od skoro 300 metara, formirajući zube pume, dok je čitavo nalazište – glava ove životinje, u odnosu na Kusko, njeno telo. Nakon obilaska, povratak u Kusko. 

Izlet obuhvata: Pešačka tura Cusco, povratni autobuski prevoz Cusco – Q’enco – Tambomachay – Puka Pukara – Sacsayhuaman, ulaznice za lokalitete, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš) i obroke.
Izlet se realizuje iz mesta: Cusco

PROGRAM IZLETA: 04.01. – 1 dan

U ranim jutarnjim satima polazak autobusa ispred hotela, na dvodnevni fakultativni izlet u Svetu dolinu Inka (Valle Sagrado de los Incas – The Sacred Valley) i izgubljeni grad Inka, Maču Pikču (Machu Picchu). Nakon oko sat vremena vožnje severno od Kuska, u Andima stižemo do početka doline reke Urubambe – Svete doline Inka, s gradićima u podnožju kanjona, Pisak (Pisaq) i Oljantajtambo (Ollantaytambo). Usput, videćemo kako su na nadmorskim visinama na kojim najčešće ne raste drveće, Peruanci zasadili veliki broj eukaliptusa, australijske biljke poznate po korenju koje usisava vodu, i sprečava eroziju. U letnjem periodu između oktobra i aprila (Peru se nalazi na južnoj Zemljinoj polulopti, i ima godišnja doba suprotna od onih kod nas), u peruanskim Andima padne velika količina kiše i klizišta su česta. U ovoj plodnoj dolini nalazi se nekoliko ruševina Inka, i važi za mirni kraj gde možete provesti vreme lutajući pijacama i posmatrajući lokalnu kulturu. Na obronku planine, obići ćemo ruševine kružnih, poljoprivrednih terasa arheološkog nalazišta Pisak (Pisaq), usečene u padinu brda, koje su obrađivane pomoću nožnih plugova, i koje spadaju u nekoliko najvažnijih lokaliteta Inka u Svetoj dolini. Zatim ćemo se spustiti u dolinu do istoimenog gradića koji osim poljoprivrede, živi od turizma. Na maloj pijaci u Pisku (nedeljom, ili u manjem obilmu – utorkom i četvrtkom), po ceni od jednog sola (oko 0,25 evra), kod meštana odevenih u tradicionalnu odeću može da se pazari kesa s lišćem koke, koju žvaću i lokalci, i koja služi radi prevencije “visinske bolesti”. Osim voća i povrća, na štandovima pijace u Pisku mogu da se kupe tradicionalni odevni predmeti od šarene vune, s prugama jarkih boja, a u radnjama i predivno peruansko srebro. U Kusku i u Pisku, nalaze se prodavnice s predivno oblikovanim srebrnim nakitom, i gde može da se posmatra proces oblikovanja. U jednoj od ovih radnji u Pisku, videćemo i nakit ukrašen čuvenom školjkom spondilus, čiji se rozikasto-narandžasti delovi umeću u peruanski srebrni i zlatni nakit. Školjke spondilus nazivaju još i bodljikavim ostrigama, iako uopšte nisu iz roda ostriga. Jedna vrsta ovih školjki, Spondylus princeps, tj. ružičasti spondilus živi u vodama blizu obala Ekvadora i ponekad se zbog morskih struja nađe i u vodama duž severne obale Perua. Pripadnici starog peruanskog naroda Čimu, verovali su da im školjke koje se pojavljuju iznenada i niotkud, daju moć proricanja, da predstavljaju predskazanje i najavljuju velike promene. Izmrvljenim školjkama spondilus koje su skupljali sa dna mora, ukrašavali su odeću, i prekrivali staze procesija tokom važnih događaja za kraljevstvo, prilikom krunisanja kralja, ili sahrane nekog od članova njegove familije. Godine 1470, Inke su osvojile narod Čimu i zavladale čitavim Peruom, preuzevši i običaje u vezi školjki spondilus. Slobodno vreme i pauza za ručak. U poslepodnevnim časovima posetićemo impresivni Oljantajtambo (Ollantaytambo), jedan od urbanih centara tokom vladavine Inka, i popeti se stepeništem na vrh ruševina odbrambene tvrđave Pačakutija, jednog od vladara Inka. S vrha arheološkog nalazišta koje nosi naziv Pumataljis (Pumatallis), sazidanog iz niza visokih, strmih terasa, pogled puca na Oljantajtambo, gradić čudesnog naziva na kečua jeziku Inka, i na zanimljive oblike vrhova brda koji ga okružuju. S druge strane zaravni na kojoj se nalazi grad, na obronku jedne od stena jasno se naziru uklesani ostaci skladišta drevnih Inka, Pinkuljuna (Pinkuylluna ili Pinkulluna). Španski osvajači uništili su četiri petine ovog kompleksa s kamenim blokovima težine do 300 tona, koji se sastoje iz 6, 10 i 20 uglova, i čine trodimenzionalnu slagalicu, savršeno se uklapajući jedan u drugi. U podnožju lokaliteta, nalazi se živopisni, lokalni vašar sa suvenirima i tekstilom. Nakon obilaska i fotografisanja, odlazimo do železničke stanice gde se ukrcavamo na voz. Vožnja vozom kroz Svetu dolinu Urubamba do mesta Aguas Kaljentes (Aguas Calientes). Smeštaj. Slobodno vreme za odmor. Predlažemo kupanje u nekom od termalnih izvora ove planinske banje, ili odlazak na jednočasovnu masažu. Usled vulkanske aktivnosti vezane za Ande, u zaleđu sela pronađeni su izvori termalnih voda, zbog čega je selo dobilo svoj naziv (“Topli izvori”). I danas se na vrhu ulice iznad centralnog trga nalazi banja, mesto gde za po ceni od desetak evra može da se uživa u jednom od nekoliko termalnih bazena različitih temperatura vode, na terasi s pogledom na Urubambu, u podnožju. Noćenje u Aguas Kaljentesu.

PROGRAM IZLETA: 05.01. – 2 dan

Buđenje i polazak do “izgubljenog grada Inka“, Maču Pikču (Machu Picchu). Do lokaliteta se može doći pešice, ili autobusom uz autobusku kartu. U odnosu na Kusko i druge poznate destinacije u peruanskim Andima na nadmorskoj visini između 3000 i 4000 metara, “Izgubljeni grad Inka“ čiji se procvat vezuje za period između 1400. i 1500. godine, nalazi se na istočnim obroncima Anda, na relativno niskoj nadmorskoj visini od 2350 metara. Nekadašnji obrazovni, administrativni, politički i religijski centar Inka, otkrio je 1911. godine sasvim slučajno, Amerikanac Hiram Bingam, netaknut od strane španskih osvajača. Kada je pronašao grad u planinskoj džungli, vrlo brzo ispostavilo se da Maču Pikču nikada nije osvojen, već da su ga Inke svojevoljno napustile, verovatno kada su shvatile da je skori dolazak španskih konkistadora neizbežan. Za razliku od mnogo starije i dugovečnije peruanske kulture Moča, Inke koje su sve njih na kraju porazile, vladale su Andima veoma kratko, manje jednog veka (kao narod, postojale su ukupno tri veka), pre nego što će španski konkistadori krenuti u osvajanje Južne Amerike. U obilasku Maču Pikču, videćemo ostatke zidina koje svedoče o nesumnjivom građevinskom umeću Inka, ogromne kamene blokove težine i nekoliko desetina tona, koji se međusobno uklapaju nalik slagalici, čuti o podvodnim cisternama, i obići nekadašnju opservatoriju. Impresivni kao i same ruševine, ili možda još impresivniji od njih, sa vrha Maču Pikču pružaju se spektakularni pejzaži strmih, bujnih i nepristupačnih planina prekrivenih zelenom prašumom, koji u Andima ne mogu da se vide na velikim visinama. Sam lokalitet nalazi se na svojevrsnom platou između planina, smešten između vrhova Maču Pikču (Machu Picchu – “stari vrh”) i Huajna Pikču (Huayna Picchu – “mladi vrh”), čija silueta predstavlja lice Inka ratnika zagledanog u nebo. U popodnevnim časovima, povratak za Aguas Kaljentes (pešice ili uz kupovinu autobuske karte), i slobodno vreme za odmor i razgledanje grada do polaska voza za Oljantajtambo. Iz Oljantajtamba nastavljamo autobusom za Kusko. Dolazak u hotel u Kusko, u kasnim večernim satima. Kraj programa.

Izlet obuhvata: Autobuski prevoz Cusco – Ollantaytambo (povratna karta), posetu tradicionalne pijace i lokaliteta Pisac sa ulaznicama, posetu odbrambene tvrđave i lokaliteta Ollantaytambo sa ulaznicama, povratnu voznu kartu Ollantaytambo – Agua Calientes (Machu Picchu) i smeštaj u mestu Aguas Calientes, ulaznicu za Machu Picchu, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Bus prevoz od Agua Calientes-a do lokaliteta Machu Picchu (ukoliko ne želite da pešačite/treking) – 12$ po pravcu, hranu, piće i napojnice (bakšiš).
Izlet se realizuje iz mesta: Cusco

Inke su bile poznate kao veliki ratnici, odlični graditelji, poljoprivrednici i poznavaoci klimatskih prilika Anda. Ne morate biti zainteresovani za poljoprivredu, čak ni za istoriju, da biste razumeli savršenstvo građevinarstva simetričnih, kružnih terasa u Moraju (Moray). Na ovom lokalitetu, videćemo jedno od agrarnih čuda drevnih Inka, u vidu nekoliko kružnih i elipsastih vrtača nalik amfiteatru, s kaskadnim poljoprivrednim terasama koje su stepenasto ukopane u zemlju, i navodnjavane. Svaka terasa je visine oko 2 metra, a najveća dubina terasastog kompleksa iznosi 30 metara. Ono što je zanimljivo i što je Inke proslavilo kao čarobnjake poljoprivrede, je činjenica da su otkrili da u odnosu na položaj sunca i pravce vetrova, svaka ukopana terasa ima sopstvenu mikroklimu i temperaturu do 1 stepen višu od one iznad nje. Na taj način, s temperaturom i do deset stepeni razlike, Inke su na ovakvim terasama s efektom staklene bašte, na malom prostoru mogle da gaje krompir i kukuruz na gornjim nivoima, a u onim najdubljim s najvišom temperaturom, tropsko voće. Na osnovu ovih informacija, Inke su mogle da odrede koja su područja najbolja za uzgoj raznih kultura, što je zauzvrat određivalo i gde treba da se nasele. Naučnici su ovaj vid poljoprivrede nazvali “vertikalnim arhipelagom”. Nakon obilaska Moraja, nastavljamo u obližnji Maras. Solane Maras (Salineras de Maras) smatraju se jednim od samo nekoliko prirodnih, kaskadnih sistema bazena na svetu, gde se vadi so. Na mestu gde su narodi i pre vladavine drevnih Inka eksploatisali so, iz stene u podnožju kaskada izbija podzemni izvor slane vode koji napaja preko pet hiljada pravougaonih bazena. Kada voda ispari, ručno se sakuplja so. S vrha druma kojim se do solane stiže, videćemo pravougaone bazene nalik saću, u nijansama bele i smeđih. Danas je solana u vlasništvu kooperative nekoliko meštana čije se porodice bave ovim poslom. Nakon obilaska, u radnji kooperative i na usputnim štandovima, moći ćete da kupite male kesice izuzetno slane andske kamene soli, i male čokolade sa solju koje su popularne u ovom delu sveta.

Izlet obuhvata:  Povratni transfer, uslugu vodiča, ulaznice.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Cusco

U ranim jutarnjim satima napuštamo smeštaj i krećemo na izlet na Planinu duge. Na kečua jeziku Inka, njen naziv je Vinikunka (Vinicunca), na engleskom Rainbow mountain, a na španskom “Planina sedam boja” (Montaña de Siete Colores). Do Planine duge, vozićemo se magistralom, lokalnim putem, a zatim i uzbrdo, zemljanim putem. Na putu ka planini, na nadmorskoj visini između 4000 i 5000 metara, proći ćemo kroz udaljena sela i kanjone s rečicama, i videti ogoljene, sivo-okeraste pejzaže gde pasu stada lama i alpaka, s ponekim pastirom ili pastirkom koji se naziru u daljini. Na kraju puta, stići ćemo do platoa na oko 4800 metara nadmorske visine, na kojem su parkirani kros motori i kvadovi, i gde će nas lokalci prevesti do vrha Dugine planine, uz novčanu nadoknadu (najčešće, motore koriste za uzbrdicu, a kvadove za silazak). Nakon deset minuta vožnje kros motorima stići ćemo do cilja, do špicastih planina visine 5100 metara u podnožju glečera Ausangate, koje izgledaju kao da ih je neko presekao po sredini, i time omogućio da se slojevi različitih metala i minerala jasno vide kao pruge, u njihovom središtu. Okerasti, rozikasti, žuti, maslinasto-zeleni, ljubičasti i smeđi slojevi, nastali su topljenjem glečera na kraju poslednjeg Ledenog doba, kada su lednici nosili slojeve zemlje i ostavljali naslage metala i minerala, na površini. Ovo je i razlog zbog čega planina nosi naziv “Dugina planina”, i na listi je Nacionalne geografije (National Geographic) “100 mesta koja treba posetiti barem jednom u životu”. Na vrhu planine, videćemo lokalce s paradno doteranim alpakama za fotografisanje. Po ceni od tri sola (oko 100 dinara), moguće je u pasošu dobiti pečat, za koji žele da se kućama vrate s potvrdom o tome da su uspeli da se popnu na visinu od 5100 metara. Duž putića koji vodi obronkom Dugine planine, na pomoćnom kuvalu lokalne žene za turiste pripremaju pečeni krompir u ljusci, sa sirom i mesom.

Izlet obuhvata: Povratni transfer, ulaznica u park, 2 obroka, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Cusco

Santjago de Čile (Santiago de Chile), glavni je i najveći grad Čilea. Smešten u dolini okruženoj snežnim vrhovima Anda, udaljen je stotinak kilometara obale Tihog okeana. Godine 1541, grad Santjago (u prevodu: Sveti Jakov), kao novu prestonicu kolonijalnih vlasti osnovali su španski konkistadori. S populacijom od oko sedam miliona ljudi, peti je najveći grad Južne Amerike. Krećemo u celodnevni fakultativni obilazak prestonice, koji uključuje pešačku turu i panoramski obilazak. Izlet počinjemo od sedišta predsednika Čilea, predsedničke palate La Moneda Palace podignute početkom 19. veka, u neoklasičnom stilu. Osim predsednika, u zdanju se nalaze i kancelarije tri ministra u čileanskoj vladi: unutrašnjih poslova, generalnog sekretarijata Predsedništva i generalnog sekretarijata Vlade. Zatim nastavljamo do malog brda Svete Lucije (Cerro Santa Lucia), koje se nalazi u sred grada i deo je ugašenog vulkana starog 15 miliona godina. Sama prestonica Santjago, smeštena je na nadmorskoj visini od oko 530 metara, dok se vrh brda Svete Lucije, u odnosu na prestonicu, nalazi na visini od dodatnih 69 metara. Iako je starosedelački naziv brda „Huelen“ (što na jeziku naroda Mapuče znači – bol, melanholija ili tuga), po osvajanju, Španci su uzvišenju dali naziv „Santa Lucia“. Na brdu s velikim istorijskim nasleđem, nekada svetom mestu za narod Mapuče, danas se nalazi park sa stazama, kolonijalnim zdanjima i spomenicima. Stižemo do Trga oružja (Plaza de Armas), istorijskog centra kolonijalnog grada. Na ovom trgu, nalaze se dve neoklasične znamenitosti – palata koja nosi naziv Palacio de la Real Audiencia de Santiago, iz 1808. godine, u kojoj se danas nalazi Nacionalni istorijski muzej, i centralna gradska katedrala Cathedral Metropolitana de Santiago, iz 18. veka. Izgradnja glavne gradske bogomolje završena je 1775. godine, ali je 1780. podignuta nova fasada u neoklasičnom stilu, a zatim su krajem 19. veka, crkvi pridodate su još dve kule. Nedaleko od trga, krenućemo ka jednoj od tri kuće pesnika i Nobelovca, Pabla Nerude. Kuća La Chascona pretvorena je u muzej ovog pesnika, u kojoj se nalaze predmeti prikupljeni tokom Nerudinog života, kao i umetnička dela njegovih poznatih prijatelja. U neposrednoj blizini, nalaze se bivše kolonijalne vladine zgrade, glavna pošta i Nacionalni istorijski muzej (Museum of National History of Chile), čija se kolekcija sastoji iz čileanskih predmeta iz svakodnevnog života, kao što su na primer ženska odeća, šivaće mašine, i nameštaj. U Santjagu se nalazi i Čileanski muzej prekolumbovske umetnosti (Museo Chileno de Arte Precolombino), posvećen umetnosti pretkolumbovskog perioda Latinske Amerike, kao i Čileanski narodni prirodnjački muzej – jedan od tri nacionalna muzeja u Čileu, koji je smešten u parku Quinta Normal. Slobodno vreme. Povratak u smeštaj.

Izlet obuhvata: vožnju metroom, vožnju uspinjačom, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš), ulaznice za muzeje, obroke i individualne troškove. 
Izlet se realizuje iz mesta: Santiago de Chile

Posle doručka, u jutarnjim satima, autobusom koji će stići ispred hotela, polazimo u 120 kilometara udaljeni Valparaiso, lučki grad na obali Tihog okeana. Boemsko mesto poznato po umetničom duhu, odličnim restoranima, strmim žičarama, živopisnim kućama kolonijalne arhitekture na liticama, i vidikovcima s fascinantnim pogledima, bilo je inspiracija Pablu Nerudi, čileanskom Nobelovcu i najuticajnijem latinoameričkom pesniku 20. veka. Krećemo u obilazak i prolazimo pored zdanja Čileanskog nacionalnog kongresa, penjemo se uzbrdo i stižemo do kuće Casa Museo La Sebastiana, jednog od tri neobična doma Pabla Nerude, s pogledom na Pacifik. U okviru zbirke, u kući čuvenog pesnika mogu da se vide stare mape, slikarska platna koja prikazuju Valparaiso i okolinu, muzičke kutije, i drugi predmeti. Zatim odlazimo do panoramskog vidikovca na trgu Plaza Bismarck, odakle pogled puca na Tihi okean. Naša naredna stanica je lučki trg Plaza Sotomayor, koji je naziv dobio po čuvenom čileanskom pravniku i političaru, bivšem ministru rata i ratne mornarice, Rafaelu Sotomajoru, koji je za vreme Pacifičkog rata uspeo da osvoji značajne teritorije Bolivije zbog čega je ona ostala bez izlaza na okean. Tokom 19. veka, značajan trag na gradskoj arhitekturi i kulturnim institucijama u ovom kraju, ostavio je priliv evropskih imigranata. Prošetaćemo ulicama poznatim po grafitima i uličnoj umetnosti, koji važe za neke od najlepših na svetu, i napravićemo pauzu za ručak u lokalnom restoranu. Nakon ručka, odlazimo do trga Plaza Anibal Pinto, koji je podignut na mestu gde je nasuta zemlja otrgnuta od mora. Zatim odlazimo do mesta Vinja del Mar (Viña del Mar), primorskog letovališta s šetalištem pored dugačke plaže, poznatog po baštama i visokim soliterima, odakle se pruža pogled na Pacifik. U ovom mestu nalazi se Muzej arheologije i istorije Francisko Fonk (Francisco Fonch), koji poseduje kamene skulpture s Uskršnjih ostrva. Po završenom razgledanju krećemo nazad ka prestonici, i zastajemo da obiđemo vinariju u regiji Kazablanka (Casablanca), gde ćemo imati priliku da degustiramo poznata čileanska vina. Nakon obilaska vinarije, povratak u Santjago de Čile u večernjim satima.

Izlet obuhvata: povratni transfer autobusom, ulaznice prema programu izleta, degustacija vina, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Santiago de Chile

Transfer do aerodroma i let za Kalamu (Calama). Transfer do smeštaja u mestu San Pedro de Atakama (San Pedro de Atakama) i ulazak u sobe. San Pedro je bezvremeno mesto u središtu Atakame, najsušnije pustinje na svetu, s pogledom na vulkan Likankabur (Licancabur), koje pretežno živi od turizma. Dok budete šetali uličicama ovog gradića, imaćete utisak kao da ste ušetali u scenografiju nekog starog vestern filma, s prašnjavim ulicama, sporim tempom života, kolonijalnim građevinama od blata, i  atmosferom koja ostavlja utisak mira i spokoja. U gradiću se nalazi značajan Arheološki muzej R. P. Gustava Le Paige, skoji sadrži veliku kolekciju od oko 380.000 predmeta, relikvija i artefakata iz regiona, koji pripadaju Atakamenjo kulturi. Lokalne ruševine u neposrednoj blizini, privlače veliki broj turista zainteresovanih za pretkolumbovske kulture.  Slobodno veče.

Put nas vodi na naše prvo odredište, koje nosi naziv Laguna Čakša (Laguna Chaxa). Okružena vulkanima i planinskim vencem Anda, ova laguna bogata planktonima i školjkama, pruža neverovatan osećaj bezvremenosti. Laguna Čakša, smatra se najboljim mestom u Čileu za posmatranje flamingosa, i nalazi se u središtu najvećeg slaništa u Čileu, Salar de Atakama (Salar de Atacama). Laguna Čakša, deo je Nacionalnog rezervata Los Flamenkos (Los Flamencos). Nakon obilaska lagune, nastavljamo dalje do dva jezera – Miskanti i Minjikes (Laguna Miscanti,  Laguna Miñiques), smeštenih u podnožju istoimenih vulkana, gde ćemo posmatrati predele koji u apsolutnoj tišini, prodornoj poput hladnoće, oduzimaju dah. Na prilazu laguni Miskanti, videćemo stene raspoređene tako da ograniče područje u kojem žive  flamingosi, lisice i vikunje. Nastavljamo dalje ka laguni Minjikes, i nakon obilaska jezera, na povratku u San Pedro de Atakama, odlazimo do Mesečeve doline (Valle de Luna). Videćemo predele sa stenama boje rđe, mestimično prekrivene solju, poput onih na Mesecu ili na Marsu. Prilikom zalaska sunca, uživaćemo u posmatranju ovih bezvremenih pejzaža, neverovatnih prirodnih formacija peščara i ogoljenih stena, uz neobičnu igru senki. S ovog mesta, pružaju se neki od najfascinantnijih pogleda na pustinju Atakamu. Nakon obilaska, povratak u smeštaj.

Nakon doručka, pakujemo stvari i odlažemo ih u prostoriju predviđenu za prtljag. Sve do polaska na aerodrom Kalama (Calama) i povratka u Santjago u popodnevnim satima, imaćemo slobodan dan za uživanje u nekom od mnogobrojnih kafea i restorana gradića San Pedro de Atakame. Predlažemo ranojutarnji fakultativni izlet (opciono) – obilazak gejzira Tatio, geotermalnu oblast u Andima, s gejzirima iz kojih izbija topla voda. Posmatraćemo jednu od najviših oblasti s gejzirima na svetu, gde ćemo na visini od 4300 metara biti okruženi sa njih preko stotinu. Na ovom mestu, u jutarnjim satima, tokom izlaska sunca mešaju se ledeni, planinski vazduh i isparenja vrelih, termalnih izvora, stvarajući neverovatne prizore. Upravo u ranu zoru, gejziri su najaktivniji i najimpresivniji. Na putu do gejzira, proći ćemo kroz predele aktivnih i ugašenih vulkana, pokrivenih snegom, gde ispod površine zemlje ključa magma. Nakon obilaska predela kao s druge planete, sledi povratak u San Pedro de Atakama i slobodno vreme do polaska na aerodrom. U dogovoreno vreme, transfer do aerodroma Kalama, i čekiranje na let za Santjago de Čile. Dolazak u Santjago de Čile u kasnim večernjim satima i transfer do hotela.

Izlet obuhvata: transfere na relaciji hotel Santiago – aerodrom Santiago – hotel Santiago, aerodrom Kalama – hotel San Pedro – aerodrom Kalama, ulaznice za lokalitete, 2 noćenja u hotelu 3*, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: napojnice (bakšiš) i individualne troškove, obilazak gejzira Tatio.
Izlet se realizuje iz mesta: Santiago de Chile

U jutarnjim časovima napuštamo hotel i krećemo na jug autoputem Panamerikana (koji kreće na Aljasci i završava u Patagoniji), kroz pustinjske pejzaže, uz obalu okeana. Stižemo u Nacionalni rezervat Parakas, gde se ukrcavamo u brze čamce i obilazimo rezervat sa ostrvljem Islas Ballestas, gde žive pingvini, kormorani, pelikani i morski lavovi. Na padini brda poluostrva koje izlazi na Tihi okean, ugledaćemo crtež uklesan u pejzaž nalik čuvenim Nasca linijama, za koji je nedavno utvrđeno da je čak stariji od njih. Zatim se vraćamo na kopno i nastavljamo put prema oazi Huakaćina, gde ćemo ispred sebe ugledali pravu pravcatu oazu – jezero Huakaćina (Laguna de Huacachina) u podnožju visokih, peščanih dina, koje izgleda potpuno nestvarno, nalik scenografiji za film. Oko jezera, posađene su visoke palme u čijem hladu su restorani, a na površini plove patke i voze se pedaline. Zatim ćemo krenuti pešice ka vrhu dine, gde ćemo imati prilike da u Razor džipovima (kao iz filma Mad Max), uživamo u adrenalinskoj vožnji po peščanim dinama, u pustinji. Napravićemo i dve pauze, kako bismo isprobali sand-surfing. Od vozača ćemo dobiti uputstvo o tome da se spuštanje drvenom daskom za surf niz dine, odvija potrbuške. Nakon avanture po peruanskoj pustinji, odlazimo u jedan od restorana u ovoj regiji koja nosi naziv Ika (Ica), odakle dolaze neka od najboljih vina Perua, kao i nacionalno piće Pisco. Nakon upoznavanja s proizvodnjom i degustacije, napravićemo pauzu za ručak, a potom se vraćamo za Limu.

Izlet obuhvata: Povratni autobuski transfer, ulaznicu, vožnju brodom, vožnju džipovima, uslugu vodiča.
Izlet ne obuhvata: Napojnice (bakšiš), obroke i individualne troškove.
Izlet se realizuje iz mesta: Lima